"Bio je pohlepan samo kada sam ja u pitanju" - memoari ćerke Stiva Džobsa

2024 Autor: Malcolm Clapton | [email protected]. Zadnja izmjena: 2023-12-17 03:49

Odlomak iz knjige "Mala ribica", u kojoj se genije i pronalazač otkriva sa neobične strane.

Jednom sam pitao oca da li donira u dobrotvorne svrhe. Kao odgovor, on je uzvratio, rekavši da se to "ne tiče mene". Lauren je jednom kupila svojoj nećaki baršunastu haljinu, plaćajući svojom karticom, a to je rezultiralo skandalom - glasno je čitao brojeve s čeka u kuhinji. Pretpostavio sam da je njegova stisnutost dijelom kriva za nedostatak namještaja u kući, da Reed nije imao dadilju koja bi mu stalno pomagala, da je domaćica povremeno dolazila. Možda sam pogrešio.

U trgovinama, kada smo obilazili Gap iu restoranima, naglas je kalkulirao koliko košta i šta može priuštiti obična porodica. Ako bi cijene bile previsoke, on bi postao ogorčen i odbio bi platiti. I želio sam da prizna da nije kao svi i potroši ne osvrćući se.

Čuo sam i za njegovu velikodušnost: kupio je Tini Alfa Romeo, a Lauren BMW. Otplatio je i njen studentski kredit. Činilo mi se da je pohlepan samo kada sam ja u pitanju, i odbijao je da mi kupi još jedan par farmerki, ili namještaj, ili da popravi grijanje. Bio je velikodušan prema svima ostalima.

Bilo je teško shvatiti zašto osoba koja ima toliko novca stvara atmosferu oskudice oko sebe, zašto nas ne obasipa njima.

Osim Porschea, moj otac je imao veliki srebrni Mercedes. Nazvao sam ga Mala država.

- Zašto mala država? - upitao je otac.

„Zato što je veličine male države, dovoljno teška da je uništi i dovoljno skupa da prehrani svoje stanovništvo godinu dana“, odgovorio sam.

Bila je to šala, ali sam hteo i da ga uvredim – da ukažem koliko troši na sebe, da ga nateram da se udubi u sebe, da bude iskren prema sebi.

"Mala država", rekao je, smijući se. “Zaista je smiješno, Liz.

Jednom, prolazeći pored mene u hodniku, moj otac je rekao:

- Znate, svaka moja nova devojčica imala je komplikovaniji odnos sa ocem od prethodne.

Nisam znao zašto je to rekao i kakav sam zaključak trebao donijeti.

Većina žena koje poznajem, poput mene, odrasle su bez oca: očevi su ih napustili, umrli, razveli se od majki.

Odsustvo oca nije bilo nešto jedinstveno ili značajno. Značaj mog oca bio je drugačiji. Umjesto da me odgoji, on je izumio mašine koje su promijenile svijet; bio je bogat, slavan, kretao se u društvu, pušio travu i onda se vozio po jugu Francuske sa milijarderom po imenu Pigozi, imao aferu sa Džoan Baez. Niko ne bi pomislio: "Ovaj tip je umjesto toga trebao odgajati svoju kćer." Kakav apsurd.

Koliko god mi je bilo gorko što ga nije bilo tako dugo, i koliko god akutno osjećala tu gorčinu, potiskivala sam je u sebi, nisam dala da je u potpunosti shvatim: griješim, sebična sam, ja sam ja sam prazno mesto. Toliko sam navikao da svoj odnos prema njemu, njegov odnos prema meni i, uopšte, odnos očeva i dece uopšte, smatram nečim nevažnim, da nisam shvatio da mi je taj položaj postao prirodan kao vazduh.

I tek nedavno, kada me je nazvao prijatelj – stariji od mene, otac odrasle ćerke – i rekao mi o njenim veridbama, nešto sam shvatio. Njegova ćerka i njen verenik došli su da mu saopšte vest, i na sopstveno iznenađenje, on je briznuo u plač.

- Zašto si plakala? Pitao sam.

„Jednostavno, pošto se rodila, ja – moja supruga i ja – morali smo je štititi i brinuti o njoj“, odgovorio je. - I shvatio sam da je to sada dužnost nekog drugog. Nisam više na prvoj liniji fronta, nisam glavna osoba u njenom životu.

Posle ovog razgovora počeo sam da sumnjam da sam potcenio ono što sam propustio, ono što je propustio moj otac.

Živeći s njim, pokušao sam to izraziti svakodnevnim jezikom - jezikom mašina za pranje sudova, sofa i bicikala, smanjujući cijenu njegovog odsustva na cijenu stvari. Osjećao sam da mi se ne daju neke sitnice, i taj osjećaj nije nestao, boljelo me u grudima. U stvari, to je bio nesto vise, ceo Univerzum, i osetio sam to u svojoj utrobi tokom tog telefonskog razgovora: izmedju nas nije bilo one ljubavi, te potrebe da se brinemo jedno o drugom, koje postoje samo izmedju oca i deteta..

[…]

Jedne večeri, kada se Lauren vraćala kući, izašao sam da je dočekam na kapiji, gdje je raslo grmlje ruža.

- Znaš li taj kompjuter, Lisa? upitala je, zatvarajući kapiju uz zveckanje prstena. Kosa joj je svjetlucala na suncu, a preko ramena je imala kožnu aktovku. „Nazvano je po tebi, zar ne?

Nikada ranije nismo razgovarali o ovome, a ja nisam znao zašto sada pita. Možda ju je neko pitao.

- Ne znam. Verovatno - lagao sam. Nadam se da će zatvoriti temu.

"To mora biti u tvoju čast", rekla je. - Hajde da pitamo kad se vrati.

„Nije važno“, odgovorio sam. Nisam htela da moj otac ponovo kaže ne. Mada, možda će, ako Lauren pita, odgovoriti potvrdno?

Nekoliko minuta kasnije, pojavio se na kapiji, a Lauren je otišla do njega. Pratio sam je.

„Dušo“, rekla je, „taj kompjuter je dobio ime po Lizi, zar ne?

“Ne”, odgovorio je.

- Istina?

- Da. Istina.

- Hajde, - pogledala ga je u oči. Osjećao sam divljenje i zahvalnost što je nastavila gurati kada bih odustao. Gledali su jedno drugom u oči dok su stajali na stazi koja je vodila do vrata.

„Nije nazvano po Lizi“, odgovorio je moj otac.

U tom trenutku mi je bilo žao što je pitala. Bilo mi je neugodno: sada je Lauren znala da ja nisam toliko važan svom ocu kao što je vjerovatno mislila.

"Po kome ste mu onda dali ime?"

“Moj stari prijatelju”, rekao je, gledajući u daljinu, kao da se prisjeća. Sa čežnjom. Zbog tužne sanjivosti u njegovim očima vjerovao sam da govori istinu. Inače, to je više ličilo na pretvaranje.

Imao sam čudan osećaj u stomaku - pojavio se kada sam se suočio sa lažom ili glupošću, a u poslednje vreme me jedva napušta. A zašto bi lagao? Njegova prava osećanja očigledno su pripadala drugoj Lizi. Nikad nisam čuo da je u mladosti upoznao djevojku Lisu, a kasnije je to ispričao mojoj majci. "Glupost!" bio je njen odgovor. Ali možda ona jednostavno nije znala, možda je on prvu Lizu tajio od nas oboje.

“Izvini, druže”, rekao je, tapšajući me po leđima i ušao u kuću.

Lisa Brennan-Jobs je novinarka, kćerka Stevea Jobsa iz prvog braka. Imali su tešku vezu od samog početka, Džobs dugo nije priznavao očinstvo, ali je onda devojku odveo k sebi. U ovoj knjizi Lisa je opisala svoje odrastanje i poteškoće u komunikaciji sa ocem.